Маргарита

  по мотивам поэтессы Веселинка Стойкович (Сербия)

Маргарита

Человек отправился в путь,

Много путешествовал по всему миру,

Видел много красоты.

И не мог остановиться.

Он посетил  далёкую страну,

Он взбирался на высокую гору, чтобы увидеть мир,

Затем, преодолев усталость,

Сошёл с дороги, чтобы отдохнуть и уснул.

Караваны шли, он спал.

Рождался день, ночь приходила, он спал.

Когда он проснулся, он не мог поверить картине,

Что была перед ним: поле ромашек и Маргарита,

Что шла ему навстречу.

Он стоял и смотрел на невыразимую красоту,

Он ожил, подошёл и отступил,

Встретив красоту.


Неизв. художник 19-20 в


Маргарита


Крене човек на пут.

Пропутује много света.

Нагледа се много лепота.

Али никако да се заустави.

Стигне и у далеку землу.

Попне се и на високо брдо да види свет.

Тада га свлада умор.

Склони се украј пута да се одмори, и заспа.

Каравани су пролазили, а он је спавао.

Раhао се дан, падала је ноh, а он је спавао.

Када се пробудио, није могао да поверује у призор

који је био пред њим: Поље маргарета и Маргарита

која му је долазила у сусрет.

Стајао је и гледао као укочен, од силне лепоте.

Повративши се, коракнуо је и пошао.

У сусрет – Лепоти.

Веселинка Стојковиh