Грубому прозаику

Терзал ты львом,
Давил удавкой
И стал слоном
В посудной лавке.
      Не слыша стук
      Беды обиды
      Пилил ты сук,
      На нём же сидя
И струны рвал
Моей гитары,
Прервав романс,
Запетый старый.
      Окончен бал,
      Увяла роза,
      А наш роман
      Попрала проза.     27.3.25


Рецензии