Человек венец творения

Вишню срубили… Сад —
Не рад — нынче оград
Всех нараспашку — град
Ярких услад,
Забили тревогу…
Звать на подмогу —
Пошли…
Вишню срубили
Лес погубили.
Точка в конце,
И на венце
Творения —
Человек.


Рецензии