Речи

Господарице учености
Краљице мисли
Будни посматрачи
Наших покрета
Врхунци јадни
Напора и хтења
Никада неће умети
Несрећнице
Никада неће моћи
Да нам заиста помогну
У нашем болу
А ни у срећи
Џелаткиње чистих руку
На невидљивим гиљотинама
Погубљују неба
Сунца и дуге
Бреме су на леђима
Камен око врата
Чаробнице
Врачаре што лечи
Вечито погрешне
Вечито претешке
Речи
Бесмислене и одсутне
Расејане и заборавне
Разочаране другарице
Нашег детињства
Никада се неће уозбиљити
Никада неће одрасти
Никада неће схватити
Опасност
Своје немоћи
Своје природе
Па ће исмејане
Понижене
Спуштених трепавица
Кренути у таму
У дубине без дна
Претвориће се
У супротност своју
Све више присутну
Све мање пријатну
Тишину


Београд, 4.10.1981.


Рецензии