Да л' сањах једном у животу другом
Куће неке беле окупане дугом
На обали океана у времену без дана
А крај њих палме високих стабала
Сећам се, обећала ми је бака,
Некада, шапатом у смирај дана
Неког доброг, нежног пролећа
Награду за далек пут преко неба
Куда су то отпловили моји бродови?
Моје галије шпанске, моји врли морнари?
Која су их то опчинила мора?
Чије су им руке луку дале?
Не, не могу,
Не могу никако да одрастем без њих!
Чини ми се да су ноћима плакале гитаре
Ветар носио мирисним ружама серенаде
Кад ја бејах тек пупољак
У баштама Гранаде
Одоше заувек сви моји морнари
На небу више нема чари
Осташе гитаре саме у Гранади
Увенуше сви пупољци ружа у нади...
Београд, 23.4.1980.
Други живот
© Copyright: Драгана Старчевич, 2024
Свидетельство о публикации №124051903800
Свидетельство о публикации №124051903800
Рецензии