Веселинка Стојковић
Кога служе, jаде људске
Врабаца нема,
Чаробног у свако доба
Цвркута њиховог.
Потроваше, силни,
Све што могадоше,
И још трују, незасити.
Лоповски, и јавно,
Дан и ноћ, и пред зору
И у зору, с неба зло сипају.
Ко су пилоти,
Чије авионе небом воде,
Кога служе, јаде људске?
А Господ гледа,
И Сам се чудом чуди –
Од људи што посташе нељуди
Инсонлар кимни хизматида
Чумчуклар йук
кукдан тукилмас
чугурлаган сас.
Атроф огуланган
шунчаларки,чегараси йук,
хатто бу хам камдек.
Очикча угирлик
кун хам тунда хам,яна тонгача,
осмондан тукилар каргиш
Кандайдир учувчилар
учокларин учириб хар ен,
ажаб, кимга тобе сепиб евузлик.
Тангри куриб
балки у хайрон,
одамлигин унитган одамни куриб
Превод са србског, односно, руског језика, на узбечки језик:
Абиджан Алимжанов http://stihi.ru/2023/01/08/1647
Веселинка Стойкович. Кому служат, беды людские
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2024
Свидетельство о публикации №124041106656
Свидетельство о публикации №124041106656
Рецензии
http://stihi.ru/2017/01/03/2059
Благодарим, Абиджан. Свако Вам добро!
Веселинка Стойкович 19.04.2024 08:24 Заявить о нарушении
Благодарим, Абиджан. Свако Вам добро!
Веселинка Стойкович 19.04.2024 08:24 Заявить о нарушении