Загрльаjи
Око мене ветар дува
Као да сам дрво голо
И слабашна грана сува
Нема више уточишта
Од грабљивих птица
Нема наших загрљаја
Ни радости наших лица
Нема више загрљаја
У сновима теку сузе
Узалуд ти руке пружам
Небо ми те себи узе
Београд, 12.02.2024.
Свидетельство о публикации №124021208112