Йован Дучич. Песня

Песма

Ноћ је наједном пала црна,
Као под крилом гаврановим.
Беле ће руже с оштрог трна
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,
И преде свилу за плашт Цара;
Запалише се Млечни Пути,
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,
Да га израсте цела шума!
А на мом путу сама сија
Сумња, то сунце мога ума.

Јован Дучић



Песня

Ночь почернела, словно ворон
крыла раскинул  гробным кровом.
И будет день, и белым розам
цвести с зари в плаще терновом.

Червь шёлк прядёт– и кокон туже:
Царю сорочка, не иная;
зажёгся Млечный путь– и лужу-
-пруд серебром переполняет.

Проклюнулось в мраке семя,
всю ниву, ниву целу числя!
А мне в пути свети'т сомненье,
сомненье, солнце моим мыслям.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Рецензии