Йован Дучич. Песня
Ноћ је наједном пала црна,
Као под крилом гаврановим.
Беле ће руже с оштрог трна
Да плану рано с даном новим.
Учаурена буба ћути,
И преде свилу за плашт Цара;
Запалише се Млечни Пути,
И препуни се сребром бара.
Зрно у мраку журно клија,
Да га израсте цела шума!
А на мом путу сама сија
Сумња, то сунце мога ума.
Јован Дучић
Песня
Ночь почернела, словно ворон
крыла раскинул гробным кровом.
И будет день, и белым розам
цвести с зари в плаще терновом.
Червь шёлк прядёт– и кокон туже:
Царю сорочка, не иная;
зажёгся Млечный путь– и лужу-
-пруд серебром переполняет.
Проклюнулось в мраке семя,
всю ниву, ниву целу числя!
А мне в пути свети'т сомненье,
сомненье, солнце моим мыслям.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Свидетельство о публикации №123031802613