It dropped so low in my regard. Emily Dickinson

Она так низко пала в моем несчастном Я,
Ударилась о дно, я слышала так четко,
Рассыпалась на части, и изранила меня,
На каменном полу моей души – отметка.

А я ее винила за разбитую судьбу,
Гораздо меньше, чем себя я укоряла,
За то, что красочных тарелок ту гурьбу,
На серебристой полке расставляла.



It dropped so low in my regard
I heard it hit the ground,
And go to pieces on the stones
At bottom of my mind;

Yet blamed the fate that fractured, less
Than I relieved myself
For entertaining plated wares
Upon my silver shelf.

Из Сборника The complete poems of Emily Dickinson
Бостон, 1924 год


Рецензии