Раскаянье лишь память. Эмили Дикинсон

Раскаянье – лишь память, что вернулась вспять,
Её гонцы чуть свет уж на ногах,
Они грехов всех смертных рать,
Что караулят у дверей, заглядывают в окна.

И прошлое стоит перед душой,
И спичка зажжена, чтоб видел живший,
Грехи, свершенные в кругу земном,
Её падение, как кадр в ночи застывший.

Раскаянье ничем не излечить,
И Бог не даст душе отраду,
Таков Его порядок, с этим жить, -
Оно лишь дополнение из ада.



Remorse is memory awake,
Her companies astir, -
A presence of departed acts
At window and at door.

Its past set down before the soul,
And lighted with a match,
Perusal to facilitate
Of its condensed dispatch.

Remorse is cureless – the disease
Not even God can heal;
For ‘t His institution, -
The complement of Hell.

Из Сборника The complete poems of Emily Dickinson
Бостон, 1924 год.


Рецензии