Десанка Максимович. Полюбили друг друга ветра
Так друг друга любят два солнца, два духа.
Так друг друга любят две тени, два слуха,
Или солнца блеск да луны сиянье,
Или небеса и холмы-курганы.
Обнимались ветра да по-над холмами,
Средь ветвей кудрявых и по-над морями.
Им хотелось навеки продлить свиданье,
Где один, где другой, не ведали двое -
Так в объятья тесно сплелись любовью,
Словно ливни или молний мерцанье.
А когда разбились о ветви, о скалы,
Грустной памятью обниматься стали
С двух вершин далёких ветра-буяны.
Свидетельство о публикации №122122906363
Волела се два ветра с две планине
као што се воле два сунца, два духа,
као што се воле два вида и два слуха,
или сјај сунца са сјајем месечине,
или с небесима ледене висине.
Грлили се изнад брда и пољана,
у лишћу грана и изнад бездана,
нису знали шта да од себе чине,
нити грлећ' се које је од њих које,
ни умели да се размрсе, раздвоје -
као два пљуска и две грмљавине.
Кад се поломе о кршеве, о грање,
волели се тугом и сећањем -
два ветра са две далеке планине.
Ирина Ачкасова 29.12.2022 20:02 Заявить о нарушении