Екстаза
Остаће далеко за мном ови пути,
Нестаће и ове сузе куд и друге,
Ја ћу нове жеље у свом срцу чути,
Као нове ласте. У вечери дуге,
Прах сребрних звезда док лагано пада,
И с' цвећа се диже свила, као косе,
Моја нова љубав родиће се тада
Као нови листак и нова кап росе.
И крај друге жене ја ћу да се надам,
И да своје срце расипам и губим:
И опет мислећи да први пут страдам,
И први пут желим, и први пут љубим.
Јован Дучић
Экстаз
Когда и кровь, и слёзы отольются,
всё заживёт и сладится быть может-
и в сердце страсти сызнова забьются
стрижами взвиться. Вечером погожим,
пока туман межзвёздный серебрится
цветы дари'т шелковою росою,
во мне любви зелёная зеница
взойдёт из потаённого усоя-
и, сызнова надеясь и страдая,
слезами изойду найдя иную,
как первую, и даром что другая-
хочу и жду её, как ту целую.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Йован Дучич. Экстаз
© Copyright: Терджиман Кырымлы Третий, 2022
Свидетельство о публикации №122120607591
Свидетельство о публикации №122120607591
Рецензии