Йован Дучич. Указатели

Указатели

Напрасна воля, коль перед глазами,
опричь пути бесчисленных напастей
на всяком раздорожье указатель,
да не один, невидимый во власти.

Мне б сердцу внемлить, не указной считке,
на зов мечты шагать не без мучений,
а не по предписаниям влачиться
обфлаженному в поле жизни чьей-ни.

И где же я в невольничьем итоге,
куда забрёл из самоотреченья?
Указы- тьма то ласковых, то строгих-
молчат в ответ и множат наученья.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы



Сапутници

Све за својим путем, ја сам жудно хтео
Све за својим путем! Али заман муке:
На раскршћу сваком увек сам се срео
С кажипрстом кобним невидљиве руке.

Хтедох у свом срцу да глас себе чујем,
А ја чух у слуху глас ко зна откуда...
Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем:
Друштво невидљивих пратило ме свуда...

Ја где сам? завапих. Моје дело где је?
Кога следим вечно, несвесно и страсно?
И у мени самом колико је мене?
Колико? ... Све ћути. Ах! то је ужасно.

Јован Дучић