Йован Дучич. Неделя
Заря холмы посеребрила;
отары неба забелели;
в село притихшее- Неделя:
ей в церковь первые пропели-
заутреню как отстояла,
в цветы наряженной Додолой,
в толпе шумн'ой в голу'бом, алом
играла всласть, водила кола
до полнолуния ночного,
и побрела в родные скиты
домой Неделя поздорову
вином и солнцем пьяна-сыта.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
* зд. Воскресение, день недели, а Додолу погуглите, прим.перев.
Недеља
Већ зора сребри хумке риђе;
Пођоше најзад небом смело
Сва бела стада јутра; сиђе
И Недеља у немо село.
У цркви мирно држа свећу;
На раскршћу, у хучном долу,
Додола та је, сва у цвећу,
Играла ту у сваком колу.
У касну поноћ крену кући,
Кад уштап засја из планина;
И оде тешко посрћући,
Од сунца и од новог вина.
Јован Дучић
Свидетельство о публикации №122110907791