Йован Дучич. Засуха
Већ месецима огањ дажди,
Препуклу земљу мори суша;
Најзад ће сунце сад да зажди
Замрли гајић оскоруша.
Сув поток крај ког мртво ћути,
Без гласа и без прама дима,
Сеоце; само златом ж;ти
Тиква по врелим вртовима.
Све жега мори као чума;
Долина пуна немог страха;
У пољу насред белог друма
Вештица диже стуб од праха.
Јован Дучић
Засуха
Который месяц пышет катом:
земля истрескалась от суши;
жара крепчает до заката
и рощу жаждущую глушит.
В сухом ручье ютятся змеи.
Село как вымерло- ни дыма.
В садах изжёлкших тыквы зреют-
на осень будут золотыми.
В долине словно зачумлённой,
исполненной немого страха,
плетёт мара' сухие клоны,
коловерти'т пригоршни праха.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Свидетельство о публикации №122110507284