Александар Лесо Иванович. Черногория после войны

Послиjе рата

Црном Гором сњегови се бијеле
и стеже прва зима послије рата.
Мећаве љуте вију преко ње цијеле
и туга је за несталима хвата.

Згаришта многа кроз њу очи сријећу,
без крова и без људског разговора;
гледаш кроз рупе врата и прозора;
у зидине им пахуље улијећу...

Је ли то терет снијега и облака
над Црном Гором угнуо видик сиви?
Или се сјете свих патња, глади, студи,
па тежак поглед у њега упру људи,
зачуђени како осташе живи?

Александар Лесо Ивановић



Черногория после войны

У нас послевоенные метели-
зима катит- лютуют, волком воют.
От горя горы-долы поседели.
О, жуть утрат вжирается в живое,

глазницами пожарищ в души зырит,
и ни дверей, ни окон, стены разве,
и тишина- могильная, и к грязи
снежинки роем- отворяй пошире...

Над родиной седое небо виснет
смороженной периной вшивой-
и землю просыпью студёной трудит.
Бедны и голодны, в неё глядятся люди-
удивлены уж тем, что ещё живы?

перевод с сербского Терджимана Кырымлы