Вадим Егоров. О стихах. Рус. Бел
Стихи ни другу не нужны, ни жене.
Стихи сегодня не нужны никому,
Я точно знаю никому, даже мне.
Я точно знаю: никому-никому,
И всё ж у Господа беззвучно спрошу:
«Ну, почему, почему, почему
Я их ненужные, пишу и пишу?».
И заполощется невидимый свет,
И мне аукнется в глубинах души
Его божественно беззвучный ответ:
«А ты не спрашивай! Писал и пиши! »
***
Вершы ні сэрцу не патрэбныя, ні розуму,
Вершы ні сябру не патрэбныя, ні жонцы.
Вершы не патрэбныя нікому без роздуму,
Я сапраўды ведаю нікому, нават сонцу.
Я сапраўды ведаю: нікому-нікому,
І ўсё ж у Бога бязгучна спытаю:
«Ну, чаму, чаму, чаму
Я іх непатрэбныя, пішу і пішу без краю?».
І заплешчацца нябачнае зараз,
І мне гукнецца ў глыбінях душы
Яго чароўна бязгучны адказ:
«А ты не пытай! Пісаў і пішы! »
Перевёл Максим Троянович
Свидетельство о публикации №122092506987