Родина Милияна Йованович

ПЕРЕВОД С СЕРБСКОГ

РОДИНА

Родина - это не просто земля
На которой наши следы,
Она и цветок, и крик журавля,
И капля росы, и мечты.

Родина – это младенца крик,
Первый несмелый шаг,
Сердца горячего ровный ритм,
Тоскующая душа.

Пепел и камни над головой
Предков, усопших давно,
Алая кровь на земле сырой,
И за победу вино.

Когда ухожу, мне снятся поля,
Узором на них цветы,
И памяти точки слегка болят,
Где смыты твои следы.

Хочу, чтобы липа снова цвела,
И в воздухе запах снов.
И здесь, на земле, где я жизнь прожила,
Тихонько идут, не касаясь стекла,
По капле, дожди, как будто смола,
Не стирая моих шагов.
автор: Милияна Йованович


ОТАЏБИНА
Домовина није само земља
по којој ходим,
она је трновити цвет плави,
она је јутарња роса на табану и трави.
 
Домовина је први удах тек рођених,
прва песма и корак први,
она је ритам срца, мирис душе
и чежња која ме мрви.
 
Пепео и камен под главом
свих уснулих предака  ми ,
капи крви покапани по земљи,
за украдену стопу, да ти се врати.
 
Када одем, сањам поља,
процветали љиљан  ивицом,
своје сунце на свом извору и прозору,
и кораке умивене, мојом улицом.
 
Желим поново цваст липе, А
ветар који мирише, В
јер само на мојој земљи А
падају тихе кише, најтише,В
лагано, кап по кап, А
да ми кораке не избрише.В
аутор: Милијана  Јовановић