Моему отцу Дина Заварко

;ПЕРЕВОД С СЕРБСКОГО ;

МОЕМУ ОТЦУ

Я помню мудрую и добрую улыбку.
Ты часть меня. А я, конечно, часть тебя.
Ты в небе рано так, я знаю, по ошибке.
Оттуда бережешь меня, любя.

Я чувствую тебя, твою защиту,
И детская любовь даёт мне сил.
Не передать, что там, в душе сокрыто.
И я ответила бы, если б ты спросил.

Ты далеко и ближе, чем когда-то,
Ты в памяти и мыслях, и в мечтах.
Я плачу, тяжела моя утрата.
Я так скучаю по тебе мой ПА…

Я охраняю в памяти святыню
Последнего касания руки.
Ты не со мной. И ты со мной отныне.
Со мной, всему земному вопреки...

автор: Дина Заварко

МОМ ОЦУ
На унутрашњој страни капка мојих очију
трепери твој лик сакривен осмехом
неког прадавног постојања.
Тебе сам део. Мене си део.
Од када јездиш небеским равницама,
сањам нервозније и болније,
али верујем снажније.
Чувам те. Чуваш ме.
Љубав детиња даје ми снагу
да кажем наглас све наше патње.
То је прочишћење.
Даљи него икада, а ближи, ближи несагледиво.
Док осећам твоје присуство у наборима мисли,
плачем и давим се од терета твог недостајања.
Верујеш ми. Верујем ти.
На унутрашњој страни мојих очних капака
чувам твоју белу руку и последњи додир душе.
Заувек.
аутор: Дина Заварко