С дубовых веток-полуголи
метёт листву холодный ветер
так, словно дереву не больно:
ни скрипнет, ни застонет- терпит.
Так с дуба моего судьбина
мечту холодною рукою:
стонало сердце от помина-
душа стерпела в непокое.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
На храсту ћуте гранчице голе
Кад који листак на земљу пане,
Ћуте – као да ништа не боле
Умрле наде, не боле ране:
Тако је судба лист покидала
С дрвета мога леденом руком
Ал' душа ипак није одала
Свој бол ни сузом нити јауком.
Милета Јакшић
Милета Якшич. Метёт листву...
© Copyright: Терджиман Кырымлы Третий, 2022
Свидетельство о публикации №122082702813
Свидетельство о публикации №122082702813
Рецензии