Владислав Петкович Дис. Пьянство

Пьянство

Не любя хмельного, напиваюсь часто:
на міру однёшек вместе со стаканом
лихо и недолю, беды и несчастья
утопить в потоке винного дурмана.

Не люблю хмельного. Жалкое несчастье
мира да спасенья, смерти да в геенну
молит меня, алчет одного участья-
мне смешно и больно- алкоголь по венам;

и ужмёт несчастье, свалит что бывало
на душу -до вопля: не желаю больше
ничего на свете, чтоб оно пропало,
всё одно что будет- краше или плоше!

Жаль себя в убогой жизни меж убогих-
мне б тепла и свету допьяну до смерти,
счастья неземного майские отроги,
очи голубые, любые- поверьте.

От стыда подальше пью- и, похмеляясь,
всё на свете этом клятом забываю,
вас таких не видя, не стыжусь себя я:
срамота да совесть- язва всё
живая.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Пиjанство

Не марим да пијем, ал' сам пијан често
У граји, без друга, сам, крај пуне чаше,
Заборавим земљу, заборавим место
На коме се јади и пороци збраше.

Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако
Свет мојих радости, уморан, и моли
За мир, за спасење, за смрт или пак'о
Ја се свему смејем па ме све и боли.

И притисне очај, сам, без моје воље,
Цео један живот, и њиме се креће;
Узвик га пролама: "Неће бити боље,
Никад, никад боље, никад бити неће".

И ја жалим себе. Мени није дано
Да ја имам земљу без убогих људи,
Очи плаве, топле као лето рано,
Живот у светлости без мрака и студи.

И желећи да се заклоним од срама
Пијем, и зажелим да сам пијан довек;
Тад не видим порок, друштво где је чама,
Тад не видим ни стид што сам и ја човек.

Владислав Петковић Дис
чам в предпоследней строке- скука, томленье, тж. сосна и можжевельник, прим.перев.