Она
Она гляделась с небесами-
те две звезды сдарили ей-
зеницы блещут огоньками,
глаза самой ночи черней.
Она розан поцеловала
в саду весеннем на заре-
и стали губы яро-алы,
что полдня майского угрев.
Она посестрилась с молоньей-
могучий дуб сгорел дотла-
в меня всмотрелась милосклонно-
и взором сердце мне сожгла.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Она
Гледала је у дубокој ноћи
Црно небо пуно вечне тајне,
На очи јој две звезде слетеше
За то су јој очи тако сјајне.
Љубила се са ружицом младом
Кад се јутром у леји развија
Па јој листак па уснице оста,
За то су јој уста руменија.
Гледала је када облак букне
Муња суне, храст доле обори,
Па када је на ме погледала
Моје срце у пепео створи.
Милета Јакшић
(Песме, СКЗ, Београд, 1922)
Милета Якшич. Она
© Copyright: Терджиман Кырымлы Третий, 2022
Свидетельство о публикации №122080303690
Свидетельство о публикации №122080303690
Рецензии