Милутин Боич. Подённое

Подённое

Дни-титаны, иже в рёве и громах,
колоколом битым, колотою чашей
тризны по живущим кровью зори ваши,
а ночей безмолвье- невозможный страх.

Великаны, стойте! Молодость жива
в розовом убранстве, иже невозвратна-
да ложатся вечно под ноги мне- праздно-
знамения смерти- палая листва...

Облачно и душно. Мой июль отпет-
садик без ограды буря разметала;
дни, не вас- его я покидаю с малым:
цвет миндаля сорван, скуден был рассвет.

Нет! Жестокий Хронос, сед и скуповат, 
даст мне век Сегодня, грудью Солнца вскормит
Красота "эвоэ!" запоёт за горном-
ухвачу зубами печеный гранат!

перевод с сербского Терджимана Кырымлы
гранат ассоциируется с женской грудью, прим.перев.


Свакидашња песма

Дани, како тутњи ваш џиновски хук!
К; распукло звоно плачу зоре ваше
К; на пиру смрти разлупане чаше,
Како пун је страве прошлих ноћи мук!

Дани, уставите свој демонски трк!
Младост неће доћи више с венцем ружа,
Гробар брзо блатна затегнуће ужа
И к; предзнак пашће лист свео и мрк.

Сунце мучно бије кроз облака слој,
Развејава бура расцветани бадем,
А ја залуд мирис, залуд сунца крадем,
Јер јулских је дана све то мањи број.

О, не даље, дани. Нека Кронос стар
Да ми вечно Данас, да ме сунцем доји,
С ветром нек Лепота »Еое!« запоји:
Још хоћу да срчем испечени нар.

Милутин Бојић
(1913)