Стеван Раичкович. Двойник
Слепец глухонемой следит за мною,
подхватывая мысли-на лету,
даёт осиротелым красоту,
гранит, хранит от холода и зноя.
Пойдя за ним, опомнюсь среди блата;
взлетя, очнусь повыше облаков-
в плену его спасительных оков
не утону, не разобьюсь. В расплату
(когда творенья час, похоже, пробил),
свободы пуще дар его ценя,
частенько становлюсь ему подобен
и, ёжась, жду, сложивший стих, не эха,
но прободающих насквозь меня
зеркальных сколков двойникова смеха.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Свидетельство о публикации №122072007825
On nema oči – al me vavek gleda.
Ima za mene uvek reč nemuštu.
On prvi šane onu miso suštu
Od koje bežim ko od vatre, leda.
Kad pođem za njim – osvanem sred blata.
Strašno me drži, a neima šake.
Ili me pušta nebu pod oblake,
A kada padam – on me ne prihvata.
Zbog njega ćutim danima ko mutav
I nosim suvu stenu iznad vode
(A sam se pravim – prazan, lak i plutav).
Kad reč zaustim – ja umesto eha
Naježen čekam da me sveg izbode
Slomljeno staklo njegovoga smeha.
Stevan Raičković
Терджиман Кырымлы Третий 20.07.2022 23:16 Заявить о нарушении