Воислав Илич. Вид с холма Хисар над Лесковацем
Там, на пустошах далече мгла рассветная клубится
и холодный рыщет ветер. Махалля едва проснулась.
Кофевар бедняк жаровни вынес.
Турок сумрачный угрюмо
разложил ножи и курит:
на лице суровом будней соль бесхлебная застыла,
боль- в душе видавшей виды.
Чу! В долине- звон воскресный.
Тут олень под елью дрогнул и печально обернулся
на зарю в багрянце дивном-
в голубые растуманы снизошёл тоскою русой.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
во время написания стихотворения Лесковац недавно стал сербским, прим.перев.
Vojislav Ilic
(1862 - 1894)
Jutro na Hisaru kod Leskovca
Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se dize,
I hladni carlija vetar. U gradu zivot se budi:
Tamo ubogi uzar iznosi mangale svoje,
A tamo sumorni Turcin ozbiljno nozeve nudi,
Ili zamisljen pusi;
Na muskom njegovom licu mracna se zamrzla zbilja
A bol u krepkoj dusi.
Cuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvono...
Jelen se u gori prenu i zurno podize glavu,
I posto okrete pogled na zracno purpurni istok,
On zurno u skoku naze i ode u maglu plavu.
Свидетельство о публикации №122071306502