Милутин Боич - Сын Земли

СЫН ЗЕМЛИ

ГРЕШНЫЕ СОНЕТЫ

В день Страшного Суда спросит с меня Господь,
И скажу ему: "Даже в кромешной темноте
Слово твоё было могучим и сильным. И те
Сомнения свои без него никогда бы не смог побороть.

Смысл жизни упрямо искал я тогда день ото дня,
Но познал наслаждение, услышав твой голос в ночи,
Ко всем тайнам земным он вручил мне ключи.
А солнце твоё грешить научило меня.

И не скажу, что от этого сожалением был раздираем.''
И скажет Господь: "В Рай не стану тебя отправлять.
В санатории том, тебе бы пришлось лишь от скуки страдать.

И в ад не отправлю: его ты сделаешь раем.
Ты получишь награду, которую никому из людей не вручал никогда,
Будешь вечно в нигде
С дня сегодняшнего и навсегда»

МИЛУТИН БОИЧ
Перевод Дениса Говзича

И ОРИГИНАЛ

СИН ЗЕМЉЕ

              ГРЕШНИ СОНЕТИ

Загрмеће Господ у страшни дан суда,
А ја ћу му рећи: ''У најцрњем мраку
Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку
И због њих починих своја дела луда.

Ја сам хтео разлог живота да решим
И чух глас твој да ме земној сласти вуче,
Јер земаљских тајни да ми даде кључе.
Твоје сунце ме је учило да грешим.

И нећу му рећи да се за то кајем.''
И рећи ће Господ: ''Рај ти нећу дати,
Ту болницу где се од досаде пати.

Ни пакао нећу: створићеш га рајем.
Награду добијаш к; ни један човек:
Бићеш вечно ништа од данас и довек.''

Милутин Бојић

ДАЛЕЕ

Милутин Боич - Сказка о женщине
http://stihi.ru/2020/08/12/3225