У стенового камня на сербский оливера шестакова
Далеко од сујете и света,
Међу стеновитим обалама, ушушкан сав,
Постоји скривено сеоце Кин**
И крај њега планина - названа "Љубав".
На реци Чусовој***- благи увојци,
Таласа гриву чешљају гребени,
Удара такт победоносни,
Свој марш река на стени.
Дух тајге бодри нас од јутра,
Бурним речним током и ветровима.
У заливу где пламти ватра,
Аурора се тајно састаје с бисерима.
Лептирових крила брокат проткан свилом
И вилиних коњица треперавим сјајем,
Слатким мирисима ванилије,
И тимијана, дивљих ружа уздисајем.
Додирнуће све нежним дахом,
На границама "зида" тихо замирање.
Из очију незаборавка плавим бљеском
- Смарагдно светлуцање.
У праскозорје боје аметиста,
Сребрна нит потока блиста,
У капима росе седефног сјаја,
весници нових изворишта.
А изнад мене комета – искра пламена.
И над земљом мој пророчки сан,
Опојним мирисом шуме дарована,
У пламен ватре значења упредам.
Измерићу еликсир из Светог грала,
Два грама на обрамици Месеца,
А на крајеве - копрена звездана пала,
Све мисли збраја и пресеца.
И нека буде невреме, врелине, хладноће –
Други живот ми не тражимо,
Код „зида“ - само тренутак среће,
Перо жар-птице под руком, једино.
(*) "Стеновой камень" - "Камени зид" – У близини села Кин у Пермском крају, на реци Чусовој налазe се камене стене изузeтних облика и лепоте. Једна од њих је и "Камени зид" дужине око 500 метара на десној обали реке.
(**) Кин – скраћеница од Кин-завод, планинско село Кин на Уралу у Пермском крају. Носи с правом назив Уралски алпи. На обали реке Чусоваја, са богатом природом, живописним стенама, и многобројним историјским споменицима.
(***) Чусоваја река – најпознатија река Урала, са прекрасном природом и богатом историјом. Она извире у Азијском делу Урала, пресеца планински венац и тече ка Европи.
Превод на српски: Оливера Шестакова
Оригинал
Ирина МИХАШИНА; У СТЕНОВОГО КАМНЯ
Вдали от суеты и мира,
Среди скалистых берегов
Есть в потаённом месте Кына*
Гора с названьем «Любовь».
На Чусовой – порожки гребнем,
Барашками – волна к волне,
И выбивает такт победный,
Свой марш река на валуне.
Теченьем, бурными ветрами
Таёжный дух бодрит с утра.
Аврора тайно жемчугами
Встречает в бухте, у костра.
Парчою – сотканные крылья,
Шёлк бабочек, и блеск стрекоз,
Духов сиреневой ванили,
и чабреца, и диких роз.
Коснётся чувственным дыханьем,
Замрёт у «стеновых» границ,
И изумрудное мерцанье –
Из незабудковых глазниц.
Над аметистовым рассветом –
Серебряная нить ручья,
И росы – перламутром света,
Предвестником воды ключа.
А надо мной комета - искрой.
И вещий сон мой над землёй,
А я в огне сплетаю смыслы,
И дух мне дарит лес хмельной.
Я взвешу эликсир Грааля,
Два грамма в лунном коромысле,
На рожках – звёздные вуали,
Все мысли превращая в числа.
И пусть прохлада, жар, ненастье –
Не ищем жизни мы другой,
У «Стенового» - миг для счастья,
Перо жар-птицы - под рукой.
*сокращенное от Кын-завода (Посёлок в Лысьвенском районе Пермского края)
07.08.2018 - 2020
Свидетельство о публикации №121010701292