Миодраг Павлович - Реквием

РЕКВИЕМ

На этот раз
умер
не кто-то из близких

Реквием
в сером парке
под низко опущенным небом

Женщины пошли за мертвым телом
смерть же
осталась в пустой комнате
и опустила занавески

Чувствуете
как мир стал легче
на один человеческий мозг

Приятная тишина после обеда
мальчик босой сидит у ворот и
ест виноград

Разве хоть кто-то
остаётся преданным тому
что потерял

Не спешите со смертью
ведь никто не похож ни на кого
сыновья уже думают об игрушках

Спокойно склоняться пред нею
стыд
и позор

МИОДРАГ ПАВЛОВИЧ
Перевод Дениса Говзича


Миодраг Павловић – РЕКВИЈЕМ


Овога пута
умро не неко близу

Реквијем
у сивом парку
под затвореним небом

Жене су пошле за мртвим телом
смрт је остала у празној соби
и спустила завесу

Осетите
свет је постао лакши
за један људски мозак

Пријатна тишина после ручка
босоног дечак седи на капији
и једе грожђе

Зар ико остане веран
ономе што изгуби

Не журите се са смрћу
нико на никог не личи
синови мисле на играчке

И не опраштајте се при одласку
то је смешно
и погрдно

Художник Zdzis;aw Beksi;ski 

ДАЛЕЕ

Иво Андрич «Мысль»
http://stihi.ru/2020/11/17/2904