как по белому у Лукреция

небо серое,
солнце в Греции.
я на лекции
жгу тетрадь.

как по белому
у Лукреция:
рождены мы все,
чтоб летать.

тянем гласные,
врём сонорными,
дышим спорами -
правда в них.

и так важно ли,
что мы сорные,
если бог о нас
пишет стих?


Рецензии