Louise gl ck,

Nobel laureate 2020
Перевод мой

Плоть моя,  не долго нам осталось вместе быть
Я нежности к тебе полна,  так незнакомо и так остро,
Как будто снова влюблена. Я помню этот возраст —

Любовь, как часто ты глупа в своих любовных целях,
Но выбираешь ты умнО всегда, настойчива предельно,
Авансом требуешь так много, без забот — жизнь обещаний не даёт.

Моя душа познала  страх сполна, и сильно мучала;
Прости ей грубость.
Моя рука так осторожна, как она, дотронется, и робко тебе служит,

Прикосновением обидеть не хочу,
лишь выразить хочу я чувства суть:

Мне не вселенной будет после жаль,
Тебя не будет — вот моя печаль. 
.......

My body, now that we will not be traveling together much longer
I begin to feel a new tenderness toward you, very raw and unfamiliar,
like what I remember of love when I was young —

love that was so often foolish in its objectives
but never in its choices, its intensities
Too much demanded in advance, too much that could not be promised —

My soul has been so fearful, so violent;
forgive its brutality.
As though it were that soul, my hand moves over you cautiously,

not wishing to give offense
but eager, finally, to achieve expression as substance:

it is not the earth I will miss,
it is you I will miss.


Рецензии