Милутин Боич - XXI сонет

XXI СОНЕТ

Печаль свою храню внутри, в себе,
Чтобы другие не смогли узнать о ней.
И в тайне от людей на родине своей
Я продолжаю думать только о тебе.

Ты для меня весь мир, тобой лишь дорожу,
В твои глаза смотрю и будто бы в раю,
А если боль или печали пристают -
В глазах твоих я утешенье нахожу.

Так боль сильна, любой другой сильней,
Я лишь тебе могу сказать о ней:
Моим давно ты стала искушением.

Пусть в полный грязи мир вернусь красивым.
Вернусь безгрешным, чистым и счастливым.
Стань моей церковью и Богом.
Стань моим спасением.

МИЛУТИН БОИЧ
Перевод Дениса Говзича

И ОРИГИНАЛ

XXI СОНЕТ

Сву тугу своју у те бих да скријем
И да, друкчији но што сви ме знају,
На твоме недру, к; у родном крају,
Кришом од људи сузе своје лијем.

Само твој да сам, и сав да се свијем
И да ме очи твоје воде рају,
У кут где боли и уздаси стају:
Из твога ока да утеху пијем.

Мој бол је велик, од свег бола већи,
И само теби, теби ћу га рећи:
О, буди сведок мога искушења!

И вратићу се чист, у свет пун гада
И вратићу се без греха и јада.
О, буди црква и Бог мог спасења.

Милутин Бојић

Художник Фредерик Симпсон Коберн

Ещё о любви
http://stihi.ru/2020/05/18/7630