Погледаj, Господе, циклус

1
ВИДОВДАН

Ево смо на окупу
У овај свети дан,
У светли овај час,
На месту светом.
Широко поље равно
Косово је пред нама
Са својом Метохијом,
И својим божуровима.
Огњиште наше врело.

На њега се, бело,
Куга поморна спустила.
Да ли су то грехови,
Да ли, Свети, и Сви Свети,
Који за крст часни
И слободу златну
На небо се вазнесте,
Да ли су то грехови
Наши дуги вековни?

Нехаји тешки, заборави?
Гордељивости и самољубља?
Невидови? Слепила?
Али, као што све пролази,
Проћи ће и ова несрећа,
Стрпљив је народ Твој,
Свети наш Лазаре,
Подићи ће се магле и таме.
Човек ће прогледати.

Ево смо опет на окупу,
Оци наши часни и Браћо,
Мајке и Сестре и Љубе.
Широко поље Косово
Са својом Метохијом
Сабра нас опет, равно,
Да се на огњу части
Огледнемо и огрејемо.
Зору и дан дочекамо.

Лутали смо много, Боже,
Али ћеш нам Ти опростити
Као што све опрашташ.
Човек је живинче мекушно
Коме треба поводац и рука,
Као и Свему Што Јесте,
Да не склизне и не сломи се,
Да се не отисне у нирваније.
Путем да иде који си му задао.

Зато Ти се молимо, Боже,
У овај велики и свети Дан –
Лазарев Видовдан:
Подај нам, Боже, снаге,
Као што си толико пута,
Да издржимо и ову тугу!
Дај нам је, Боже, колико можеш,
А ми ћемо знати да волимо и праштамо
Колико Ти умеш и колико Ти хоћеш.


2
ЈОШ ЛУТАМ, БОЖЕ МОЈ

Још лутам, Боже мој.
Пут је дуг, непрегледан,
Дан и ноћ без одмора,
Са торбом на рамену,
И очима преда се, Боже мој,
Са молитвом у рукама.
Ноге воде, ноге носе, ноге држе,
Без муке и без туге,
И кад боле, када пате, кад се кају.

Још лутам, Боже мој.
Прођох воде, брда прођох,
Избивах и у равнице,
На стазе камене и вреле изворе,
На ливаде и пустиње.
Не бејах жедан, ни гладан,
А ни сит, Боже мој,
Очи моје видеше, срце дрхташе,
Кише, снегови, нити ветрови
Не беху им трње на путу,
Не, Боже мој, кад и беху.

Лутам још, Боже мој.
Пут је још широк, несагледан,
Неуморан, велики.
Зову воде, поља, звери, птице,
Небо, сунце, звезде, помрчина,
Шуме, песма, глас,
Глас! – Боже мој.
Сан и нада још ме воде,
Жеља да још гледам,
Да још видим, Боже мој,
Руке ишту, Боже мој,
Благослова никад доста,
Још лутам, Боже мој.

Не бејах жедан, нити гладан,
А ни сит, ни сит! Боже мој.
И идем, идем, Боже мој,
Још ходам, још се надам,
Још ми очи радост виде,
Светла хоће,
Још ме сунца зову и све звезде,
Још се уздам у сан вечни –
Ноге воде,
Још ме држе, још ме носе,
Лутам, Још лутам, Боже мој.


3
БОЖЕ МОЈ
 
Ту сам, Боже мој.
На обали океанској стојим,
Још чекам Сунце да ме води
Путевима којима морам.
Ти, Боже мој.
 

MОЙ ГОСПОДИ

Вот я, мой Господи.
Стою на океанском берегу,
Все жду что Солнце поведет меня
Дорогами, которыми мне надлежит идти.
Ты, мой Господи.
 
Препев на руски језик: Светлана Луганскаја


4
ЧУЈЕШ ЛИ
ЗВОНА ЦРКВЕНА

Чујеш ли звона црквена
За недељна јутрења
И јутрос

Разумеш ли меко шуштање
Корака и свиле
И јутрос

Сећаш ли се смернога мира
У душама узвира
И јутрос

Знаш ли да су моји часи
Тешки уздаси
Јутрос

Можеш ли чути звуке
Срца јауке
Јутрос

У оку видиш ли мом
Бол надошли
Јутрос

Чујеш ли звона црквена
За недељна јутрења
И јутрос


5
ПОГЛЕДАЈ, ГОСПОДЕ

Господе, дететом кад бејах,
Очи управљах према Теби.

Господе, девојком кад бејах,
Очи управљах према Теби.

Господе, мајком кад постах,
Очи управљах према Теби.

Господе, сада када бака сам, 
Очи управљам према Теби.

Погледај, Господе, на њих
Као што досад на мене си.

Погледај, Господе!


6
БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА

Букнуше пожари, букнуше бесови,
Човеков ум изгуби друм,
Не гори од Господњега жишка
Богородица Љевишка.

Јурнуше пожари, јурнуше бесови,
Човеков ум не нађе друм;
Помрча сунце, помрча месец,
Звезде изгубише траг;
Онеме земља, онеме небо,
Животни заста дах.

Буктаху пожари, буктаху бесови,
Човеков ум изгуби друм,
Човеков ум изгуби друм,
Не гори од Господњега жишка
Богородица Љевишка.


7
ЗАШТО

Господе

Ти који држиш
Земљу и небо
И човека са човеком
Зашто понекад допушташ
Да човек отпадне од човека

Зашто
Господару света и века
Човеку од памтивека
Допушташ ту силу

Зашто


8
ПИТАЊЕ

Зар се заиста све брише
Када нас не буде више
Када нас сутра не буде
На стазама овим

Зар се све Живот Цео заборавља
Зар се заиста сутра не понавља
Зар се Сутра не јавља
На стазама овим

Зар Сунце кад се смири
Зраке његове зар тад нису извири
Другој страни Света

Да ли је живот наш без окрета
Да ли стазе наше имају крај

Да ли је век људски једини наш сјaј.


9
БОЖЕ МОЈ (2)

Боже мој,
Лутах и још лутам.
Понекад ми се чињаше
Да ми је дан од светлости,
Али често није било тако.

Боже мој,
Дај ми наду.
Пространства су велика,
Не стигох да их сагледам.

Да потрчим Сунцу у сусрет,
И да ме на починак испрати,
Макар толико,
Један дан.
Да заспим као некада,
Дететом кад бејах.

Фотографија: Веселинка Стојковић


Преводи са србског језика: Софија Измајлова
http://stihi.ru/2020/04/08/10896   Још лутам Боже мој
http://stihi.ru/2020/04/09/51   Боже мој (2)
http://stihi.ru/2020/04/09/165   Погледај, Господе

http://stihi.ru/2020/04/23/5922  Још лутам, Боже мој
http://stihi.ru/2020/04/23/5991  Боже мој (2)
http://stihi.ru/2020/04/23/6108  Погледај, Господе