Najlepsa pesma

Ovo je najlepsa pesma, inspirisana svakom crtom tvoga lica,
svakom bojom tvoga glasa,
svakim pokretom tvoga stasa,
i zbog tebe postah sanjar i neutesni pesnik bez glasa.

Nije pisana u nekoj posebnoj formi,
i mozda ne odgovara  pravilima pesnika,
ali je svaka rec po pravilima ljubavi,
u to ne sumnjaj...

2. Svakoga dana kraj mene prodjes, ni ne slutis da ja sam taj,
koga svake noci budis u snu da pise ti najlepse pesme,
jer ljubav je pobedila smelost da zbog tebe ostavim sve,
i hrabrost i snagu da za tebe borim se.


3. sanjah te cesto...toliko zivo, kao da se oduvek znamo,
a jedva da smo par puta progovorili samo.
O najlepsa moja, zar meni slabom svi ti snovi, sva ta radost i lepota,
pa svi bi za te dali i vise od zivota,
a ja se odvazih da pisem ti pesme samo...


Jedino u snovima jos pominjem ti ime,
slobodno kao da hodam mojom ulicom,
al' na javi ne smem,
bojim se preplavices me bujicom, emocija.

I najveci su tvome imenu pisali pesme,
pod pritiskom emocija nekih drugih zena,
al' kako cu ja jadan u drustvo Lazara i Tome?
Sa jedinom pesmom "koju niko nema".


Dok mirno spavas negde daleko,
i zivot krasis nekom drugom svetu,
zasto bas mene, tebe gladnog, budis,
da pisem ti srcem pesmu najlepsu?!!!

Da volim u tisini nikad nisam mog'o,
a zahvaljujuci tebi radujem se tome...
Otici cu daleko, tamo gde sunce zalazi duze - na zapad, il' na sever gde zime pocinju rano i traju duze,
da ohladim ovo uzareno srce, jer ko te sanja . . . , a ti naravno o tom pojma nemas.

Molim te samo na kraju,
da pogledom najostrijim preseces mi srce,
nek sve ovo izadje u obliku krvi
a ne slova, nek niko ne sazna da ja sam prvi koji ti pesmu pise...

             * * *

Ako ikada ostanes sama,
ili iz nekog razloga postanes tuzna,
ovaj papir iscedi pesnicama
i napij se iskrenim emocijama.
Pa zapevaj glasno neku srecnu pesmu
i zapucketaj prstima kao sto znas...
Pokreni magiju, da daleko negde, u tisini cujem najdrazi glas.