Милета Якшич. Поэт и стихотворение

Поэт и стихотворение

Творение до срока не буди–
придёт его урок, наступит время:
храни замету бережно в груди,
земле подобной стерегущей семя.

Земной, едемски верно расцветёшь,
коли Господь твоё засеял сердце–
искорени в нём плевелы и ложь,
дай семени и правде отогреться,

набраться сил, войти души во власть.
Дождись и ты сотворческого чуда.
О сроках не заботься- Бог подаст
весной урочной Вестника побуда.

И Гений горний ангельским крылом
коснётся им зазыбленного сердца.
И прорастёт посев не напролом-
стихи взойдут к утехе тайнотерпца,

и зацветут...

пчеле и мотыльку
не ведомы земным, не на потребу.
Терпи и жди не лёжа на боку,
садовник смертный милостью от неба!

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Песник и песма 

Не копкај силом пером по срцу:
Нема ли цвета– није му време,–
Храни заметак брижно у грудма
Ко добра земља пшенично семе

Ако је твој Бог хтео да будеш
Земаљски цветник рајских цветова–
Унео ти је небеску прегрш
У врело срце пре свих векова.

Треба л да рађаш, за што се бринеш?
Он ће послати Духа с далека
Да цвет потера– травка не ниче
У зимње време, већ сунца чека.

Па кад врх тебе Геније слети
И златним крилом крај тебе ду'не
И положи ти чаробну руку
На пуно срце и груди пуне

Пупа ће пући–

Не копкај, чекај! Немирно дете
У пупи цветне листке размеће–
Па, ено, цветак у врту куња
Лептир га не ће– пчела га неће.

Милета Јакшић