Милета Якшич. Тишина
Tisina, tisina, i odkuda java,
sneo od jutros bastu tio zavezava,
sahranjuje lehe, iz pokrova bele?
milo se zeleni mala vita jela.
Kalo iz daljine, iz proslosti neme,
Ci to je godinama zavejava vreme,
to me ti pozdravas i gledas mi dugo
kao da se prastas– sve je ravno drugo.
Mileta Jaksic
Тишина
Отчего с рассвета тишина и нега
садик наш опавший заметают снегом?
Холодно и ясно. Полдень... Тем живее
ёлочка в забеле тихо зеленеет.
Словно из далёка нашего былого
снова ты явилась без кивка и слова–
и меня прощаешь долгомудрым взглядом:
счастьица желаешь, будь оно неладно.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Свидетельство о публикации №118081108186