Бранко Милькович. Тёмный вилайет
Чуждою песней чаруемы. В жидком
сердце измен и неверия– тьмы.
Слава обочинам. Солнце– ошибка,
спутница ужасам зримым слепым.
«Ночь вместо глаза,»– им пламя лукавит.
Спёртым, упорствуя, дышат, чумные,
следуя розно мерещимой славе:
бездны сомнений картину не смажут.
Слабые разве опасности вне.
Все соучастники, спящие даже.
Сильным прощения нет
ради нисхода и тайного злата,
коим владеют спустясь:
здешнюю злобу ли, чёрные блата
тамо растят на костясь.
перевод с сербохорватского Терджимана Кырымлы
Tamni vilajet
Tudom su pesmom ocarani. Teska
Neverstva kriju u srcu sto strepi:
Slavuje stranputica. Sunce je greska
Pracena videnim uzasima slepim.
Noc umesto oka lukava vatra nudi.
Al stoje kuzni u istrosenom vazduhu
I slede vidljivost razlicito ljudi.
Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;
Samo su slabi izvan opasnosti.
U zlocin je umesan i onaj ko spava.
Nikoga nema da jakima oprosti
Sto sidose u tamni vilajet i zlato
Koje se ne moze uzeti otkrise.
Sto god da cinis zlo cinis jer blato
Iz toga podzemlja slavno je sve vise.
;Branko Miljkoviс
Свидетельство о публикации №118080408214