Хор Александров

У тишини Центра Сава*
Препуна концертна сала
Напољу новембарска ноћ блага
И чудно небо без звезда

На сцени постројени витезови
Са анђелима изнад главе
С друговима које је отело небо
И узнело их у висине плаве

Почели су са песмама туге
Да би ипак до радости дошли
Да бисмо славили живот
И све што он собом носи

И док нас дланови боле
Од аплауза без краја
А око почиње да сузи
Из публике неко кличе – браво Руси!

Концерту ближи се крај
А нико не жели да оде
Сви стојимо у заносу укопани
Као веселе врбе крај воде

Стоје армејци, стојимо ми
Невидљивим нитима везани
Наша срца још певају са њима
Тренуци лепоте даровани свима

Превише су далеко
Да би нам у загрљај пали
Али осећа наша душа
Колико су нам радости дали

Машемо им са обале насмејани
И пружамо ка њима руке
Док њихов брод окупан светлошћу
Лагано одлази из наше луке



Београд, 27.2.2018.


*Концерт одржан у Центру Сава у Београду, 10. новембра 2017.