Преживљавам неуспешне порођаје
Сваког месеца по седам дана
Тада могу да вриштим и плачем
Дане и ноћи неометана
Магнетофонске траке у крошњама дрвећа
Нуде ми своје одсјаје лажне
Бело бисерје разасуто на сунцу
Не може ганути очи још влажне
А ипак само то нејако сунце
Успе да измени слику света
Још увек хладног, мрачног и туђег
Тако бесрамно удаљеног од лета
Преживљавам лагане смрти
Желудац пуца, мозак се леди
Опет ме неко баца у канту за ђубре
Руке ми дрхте а лице бледи
Вриштала бих ал немам снаге
Тукла бих се ал нема смисла
Од мене нико не тражи ништа
Остајем сама усред згаришта
Умирем већ толико пута
А ниједна смрт није она права
Никако да ме спусте у земљу
Да ћутим и да ме прекрије трава
Београд, 1983.
Jедном месечно
© Copyright: Драгана Старчевич, 2018
Свидетельство о публикации №118021910014
Свидетельство о публикации №118021910014
Рецензии