Сваки дан виђам
Тиграсте маце
У моме крају града
Тако су љупке, корака лака
Очију што светле
У џунгли фарова и мрака
Некад се крију, беже уз дрво
Од паса пуштених са ланца
А после лукаво у шетњи
Вребају неопрезног врапца
Голубове воле да зграбе
Као трофеј у борби
Као да лове за домаћицу
Да га скува у чорби
Сретнем понекад нежну мацу
Што ме упорно у очи гледа
Као да нешто хоће да пита
Па станем да јој одговорим
Да по ноћи сама не скита
Тиграсте маце меког крзна
Волимо сви у нашем крају
Доносимо им воду и храну
И милујемо њихову главу
А оне преду кад им је лепо
Сунчају се на крововима аутомобила
Па нас изненаде једним „мјау“
Поздравом смешним са висина.
Београд, 27.1.2018.
Наше маце
© Copyright: Драгана Старчевич, 2018
Свидетельство о публикации №118012710442
Свидетельство о публикации №118012710442
Рецензии