Брано

Стиснем шаке, склопим очи,
Све што знам – препуштам забораву...
Сами смо у овоj ноћи,
Нема таме, нешто изнутра нас осветљава.
 
Ти си моj, у сну виђен, измаштан,
И jош више, лепше си од сна!
Као сневање у цветноj башти –
Живот с тобом jе, и ведри дан!
 
Хвала Богу, Небу, Теби хвала –
Што постоjиш, моjих рана мелем,
Дала бих ти све, а имам тако мало...
И то мало jа са тобом делим!
 
Радост jе у свакој моjоj ћелији...
Волим, грлим, љубим, као дете...
И ниjе ми важно шта ће бити даље.
Данас сам наjсрећниjа на свету!


Рецензии