Питам се
Они што шетају градом
Кад никог нема
Они што се не боје да покисну
Кад теку сузе неба
Јесмо ли то ми
Људи озбиљних очију топлих
Што стално желе некуд да стигну
И увек за искру траже камен
Да би побегли од самоће и нашли
Трачак светлости, пламен
Јеси ли то ти случајна душо сродна
Да ли то срце твоје трепери
И придржава ме у магли
Да не посрнем у својој вери
Понекад су то нежне очи твоје
Што осмехом ме бодре
А некад сетне, без додира беже
У тајне лавиринте своје
Јесам ли то ја
Што погледом те каткад питам
Смем ли да душу спустим на твој длан
И да престанем да скитам
Свидетельство о публикации №117122600875