Те нежне гугутке што небом лете изнад наших глава
Реци ми, шта оне знају о нама?
И они срећници које срећемо сваког дана
Знаш ли, како сам са њима сама?
У моје срце што стално гледа плаве даљине
Долазе тихо неке тужне рањене птице
Шта да радим с толиким болом кад падне тама
Реци ми, шта било ко зна о нама?
Те твоје очи, велике да приме у себе цео свет
Виде ли како из мојих рана ниче неки сулуди цвет?
И док одсутно дишем и корачам бесмисленим улицама
Схватам да нико баш ништа не зна о нама
С ужасом гледам пролази живот али не видим спас
И гутам сузе, никога, душо моја, није ни брига за нас
Београд, 1982.
Шта они знаjу о нама?
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117121800838
Свидетельство о публикации №117121800838
Рецензии