Загњурим се у срж лета
Отворим плућа и дишем
Препустим се струјама ветра
И – пожелим да пишем
Загрлим чврсто небо и палме
Затворим очи и зажелим
Да се присетим свега што волим
Да се истопим са даном врелим
Стегнем до бола оно што немам
Привијем га на груди
Разуме се, само у машти,
Мени су тако недостижни људи
Изроним повремено да узмем ваздух
Ужарен, тежак, пун јаве
Схватим да су ми руке празне
И не знам шта да радим
Београд, 1981.
Срж лета
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117121707300
Свидетельство о публикации №117121707300
Рецензии