Лево раме
Снено наслањају главу ламе
Маштају о оном што бити мора
Храбри планинари недостижних гора
На лево раме једне даме
Из нечијег ока суза би да кане
Суза од бола, од белог злата
Која зауставља казаљке сата
На лево раме драге даме
Једно би срце хтело да стане
Срце са пучине дошло из тмине
Племенит морнар од чудне глине
На левом рамену једне даме
Сањају спокојно нежне ламе
Дама их погледом милује сама
Грли их сетно док пада тама
Београд, 1982.
Свидетельство о публикации №117121601205