Изостала је путна грозница
Није се појавило узбуђење
Ал зато су ту бес и нервоза
И неизбежно кофера бреме
Како је то пролетело време?
Изостала је радост поласка
Није дошло ни сећање упомоћ
Стићиће и путници што не слуте ништа
И кренућете скупа у поноћ
Колико то већ траје ноћ?
За тренутак си сама у бесмислу паковања
Све што имаш више ти не треба
Потрпај прошлост у торбе великог ждрела
Обуци се топло јер из њих хладноћа вреба
А то је требало да буде пут до неба?
Пред твојим ногама на поду
Распрострт један живот тела
Рукави хаљине и блузе неке
Распарене успомене на језера и реке
Опет си сањала зелене пропланке неке?
Ти би у ствари хтела да одеш сама
Већ дуго су ти свијена крила
Бојиш се да си заборавила да летиш
Да те је оставила заштитница вила
А куд да кренеш где ниси била?
Београд, 1982.
Куда да кренеш сада
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117121601199
Свидетельство о публикации №117121601199
Рецензии