Кад ти досадим

Покупи све своје погледе расуте по мом телу
Понеси додире мојих колена и отисак руке
Узми и пољубац сазрео пред крај лета
Спакуј све то у кофер и однеси га на крај света

Немој да га отвараш кришом нити да вириш кроз браву
Што је учињено учињено је, не лупај више главу
Кофер или запали или га баци у траву
А онда за њим по вољи плачи или га предај забораву



Београд, 1982.


Рецензии