Обичан радни дан
Безваздушни простор
Ко рибе на сувом
Отварамо уста
Сви некуда журе
Промичу без сенке
Риба рибу јури
А душа им пуста
Зарониш дубоко
У сивило јутра
Пливајући храбро
Све док имаш даха
Да извадиш шкољку
Да пронађеш бисер
Да на смрт прободеш
Склиску рибу страха
Кад изрониш бледа
У касно поподне
Изнемогла тела
Руку пуних трава
Спазиш своје ноге
Које болно газе
Ципеле на њима
уместо пераја
Из џепова испада ти
Мноштво малих краба
Пужеви и пена
Листови агава
Излазиш из окна
Пољуљаног ума
Храбри морски рудар
Гребе хриди копна
Београд, 1990.
Свидетельство о публикации №117120301397