Обичан радни дан

Шупљина живота
Безваздушни простор
Ко рибе на сувом
Отварамо уста

Сви некуда журе
Промичу без сенке
Риба рибу јури
А душа им пуста

Зарониш дубоко
У сивило јутра
Пливајући храбро
Све док имаш даха

Да извадиш шкољку
Да пронађеш бисер
Да на смрт прободеш
Склиску рибу страха

Кад изрониш бледа
У касно поподне
Изнемогла тела
Руку пуних трава

Спазиш своје ноге
Које болно газе
Ципеле на њима
уместо пераја

Из џепова испада ти
Мноштво малих краба
Пужеви и пена
Листови агава

Излазиш из окна
Пољуљаног ума
Храбри морски рудар
Гребе хриди копна


Београд, 1990.


Рецензии