У смирај дана ти и ја
И даље чезнемо за птицама
У полумраку када се губи
Граница између јаве и сна
Суши се суза, гаси се уздах
Крила су њихова божански дар
У смирај дана ти и ја
Отварамо врата свих спознаја
И док ти очи прекрива тама
Распукла као презрели нар
Једна се илузија у нама
Поново претвара у врели жар
Нешто се снажно буди у мени
Као одјек на зов из твојих груди
Осећамо у нама струје живота
Неких потпуно нових људи
Београд, 1982.
У смираj дана
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117120301368
Свидетельство о публикации №117120301368
Рецензии