Пет година без тебе

Нисам те заборавила
Ниједног дана
Ниједног сата
Ниједног минута 
Ниједне секунде
Како сам могла?
У огледалу ме је чекало
Лице искривљено од бола
Гримаса немоћи и очаја
Твог детета пред плач
Моја душа, рана жива
О, мајко моја једина
Нисам те заборавила
Твоју слику сам сакрила
У кутију од успомена
Јер нисам имала снаге
Да је погледам годинама
И док су сузе текле
И кад су усахле
Нисам знала колико ће
Времена бити потребно
Да моја рана зарасте
И престане да ме боли
Нисам те заборавила
Док сам о теби причала другима
Док сам о теби ћутала
Док сам те тражила по стану
И виђала у сновима
Знала сам да си заувек отишла
И да се нећеш вратити
Да ме узмеш у загрљај
Никада више
Осим у машти
Нисам те заборавила
Јер памтим
Сваки твој осмех
Сваки твој поглед
Сву твоју нежност и
Безусловну љубав
Цео твој живот
Све што си ми дала
Ја заувек носим у себи
Никада те нећу заборавити
Мама


Београд, 2.12.2013.

Перевод на русский язык:Софья Измайлова
http://www.stihi.ru/2018/09/11/222

Пять лет без тебя

Я тебя не забыла
Ни на день
Ни на час
Ни на одну минутку
Ни на одну секунду
Как я могла?
В зеркале моём ожидало меня
Лицо искаженное болью
Гримаса немощи и отчаяния
Ребёнку твоему плата
Моя душа - живая рана
О,моя единственная мама
Я тебя не забыла
Я портрет твой спрятала
В уголок дальний памяти
Сил моих не хватало
Смотреть на него годами
И тогда когда бежали слёзы
И когда усыхали
Я не знала сколько ещё
Понадобится времени
Чтоб заросла моя рана
И утихла во мне эта боль
Я тебя не забыла
Покуда говорила о тебе с другими
И когда о тебе молчала
Когда искала тебя по двору
И видела во снах
Знала что ты навсегда ушла
И не сможешь вернуться
Что не обнимешь меня
Никогда больше
Разве только в мечтах
Я тебя не забыла
Потому что помню
Каждую твою улыбку
Каждый твой взгляд
Всю нежность твою
И безоглядную любовь
Всей жизни
Всё что ты мне дала
Навсегда со мной останется
Никогда тебя не смогу забыть
Мама