Где теперь ты?

                Мужу Евгению

Радости, надежды и тревоги -
ты оставил здесь, среди людей...
где теперь ты? - знают только Боги,
говорят ты с нами сорок дней?
я с тобой прощаюсь ежечасно...
я с тобой общаюсь поминутно...
ты же с фото смотришь безучастно...
за окном уже крадется утро...
новый день и новые заботы -
отвлекают от печальных мыслей.

Правы мы - иль просто идиоты -
верим - что возможно много жизней?


Перевод на сербский:

Превод на србски језик: Веселинка Стојковић

Лариса Часовскаја
Где си сада ти?
          Мужу Евгенију
 
Радости, наде и стрепње –
оставио си овде, међу људе…
где си сада ти? – знање је само богова,
говоре да  си с нама четрдесет дана?
ја се од тебе опраштам свакога сата…
ја сам с тобом свакога минута…
ти с фотографије гледаш равнодушно…
за прозором већ се краде јутро…
нови дан и нове бриге –
од тужних мисли одвлаче.

У праву смо – или просто идиоти –
верујемо – да су многи могући животи?


ссылка на перевод :http://stihi.ru/2022/12/09/2079